МАНАСТИР СВЕТОГ ЛУКЕ - БОШЊАНE


                                                                                 

Манастир Светог Луке су почели да зидају мештани села Бошњанe 1991. године, после чудесног јављања Светог Луке, а по благослову тадашњег Епископа шумадијског Саве. Градња је завршена 1996. године. Овај манастир је сазидан на месту старе светиње коју су Турци у потпуности разорили. О првобитном манастиру нема никаквих записа, нити је од њега остало материјалних трагова, али се по топонимима Грчка коса и Грчки поток претпоставља да су га у 14. веку подигли монаси синаити који су, повлачећи се пред турском најездом, уточиште тражили и налазили у Лазаревој Србији.
Касније су, крајем 18. века, Турци овај манастир потпуно разорили. Сведочанство о томе је сачувано у једној турској породици којој је предак завештао у наслеђе да испричају неком ко буде дошао из Србије, а из села између Крушевца и Варварина, које се зове Бошњане, да је он са војницима срушио манастир поред чудотворног извора, а да је иконе сакрио на одређено место. Два века се у овој породици чувало предање док заиста у њихово место у централној Турској, није дошао један човек из Бошњана коме се у том селу у Анадолији покварио камион. Кад се вратио, донео је чудесну причу, али нажалост, предање донешено из далеке земље, које се у муслиманској породици чувало генерацијама као највећа светиња, заинтересовало је само ловце на благо, који су за њим касније безуспешно трагали.
Много је чудесних збивања било на месту старог манастира и излечења на извору, источнику Свете Петке. Много пута су мештани намеравали да сазидају манастир, али их је увек у племенитој намери нешто спречавало. Јер, како кажу свети оци: закопано у земљу чека да просија кад дође његов дан. И тај дан је дошао 1991. године. Кад је градња завршена 1996. године, манастир на благој падини изнад поморавске равнице је самовао. Сазидан је и конак, али је Света Литургија тек по кад-кад служена.
Тако је то било све до скоро када је на дан Светог Луке, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован за настојатеља манастира поставио архимандрита Алексеја (Богичевића). Стара светиња је просијала, неизмерним трудом и љубављу оца Алексеја манастир се преобразио. Сазидана је капија, део ограде и звонара, постављена су дивна звона, дар добрих људи, изграђен прилазни пут, сређен конак, који је још увек далеко оног што треба да буде, али бар има где глава да се склони. Околина манастира је преображена, а сама манастирска црква је снабдевена сасудима и стварима и свим што је потребно а богослужење тако и толико да би се пред овим маленим храмом постиделе и много богатије цркве...
Радмила Мишев














Покров 2007: Снимио Миладин Петровић





Нема коментара: